Sa­mo­hra­na maj­ka Sa­nja Ra­do­njić, iz Pod­go­ri­ce, ima dvo­je ma­lo­ljet­ne dje­ce, ona je ne­za­po­sle­na i od po­ro­dič­ne pen­zi­je i ali­men­ta­ci­je ja­ko te­ško ži­ve.
Jed­no di­je­te je sa po­seb­nim po­tre­ba­ma. Ima te­ra­pi­ju, a pre­po­ru­če­ni su joj i psi­ho­log i de­fek­to­log, pa od­la­zak na se­an­se iz­i­sku­je do­dat­na sred­stva.
– Ži­vi­mo od vi­še ne­go skrom­ne pen­zi­ji­ce i ali­men­ta­ci­je ko­ju od sko­ro otac pla­ća za si­na. Je­dva sa­sta­vlja­mo kraj sa kra­jem. Vi­še pu­ta su nam is­klju­či­va­li stru­ju. Sa­da mi je po­sao po­tre­ban vi­še ne­go ika­da. Me­đu­tim, je­di­no bi mi od­go­va­ra­la pr­va smje­na zbog nje­go­vog vr­ti­ća, do pet sa­ti. Ne smi­jem ga osta­vi­ti sa­mog sa njom, on ima sa­mo dvi­je go­di­ne – ka­za­la je Ra­do­nji­će­va.
– Sve­la sam du­go­ve na mi­ni­mum. Naj­te­že mi je to što ne­mam nov­ca da nji­ma stvo­rim i za to mi tre­ba po­sao. Hra­na i pe­le­ne su naj­po­treb­ni­ji. Ra­di­la bih bi­lo šta, vo­zi­la bih i tak­si. Ma­lec­ki ima dvi­je go­di­ne, pa bi mi je­di­no od­go­va­ra­la pr­va smje­na, od­no­sno da ra­dim do pet sa­ti, jer sam dje­ci po­sli­je po­treb­na. Po­sao je ne­što što znam da će mi pru­ži­ti si­gur­nost i za­to se po­sao da­nas ne bi­ra – ka­za­la je Ra­do­nji­će­va.
Do­da­je da po­vre­me­no uspi­je­va da iz­mi­ri ra­ču­ne, ali da se oni opet na­go­mi­la­ju. Me­đu­tim, naj­te­že pa­da to što dje­voj­či­ci ne mo­že da pri­ju­šti bo­lji tret­man.
– Njoj su pre­po­ru­če­ni psi­ho­log i de­fek­to­log. Vo­dim je u Dom zdra­vlja, me­đu­tim sa­da je ona sta­ri­ja, pa ne­će ta­mo. Či­nim sve da je ne­gdje dru­gdje pre­ba­cim, ali ide te­ško. Po­treb­na joj je cje­lo­kup­na te­ra­pi­ja, a sve to ko­šta. Tre­ba ra­di­ti sa njom. Ona je ta­len­to­va­na za cr­ta­nje i već je u ško­li ima­la svo­ju iz­lo­žbu – ka­za­la je Ra­do­nji­će­va. Ona do­da­je da upr­kos sve­mu nje­na kćer­ka po­ha­đa re­dov­nu in­klu­ziv­nu na­sta­vu. So­ci­ja­li­zo­va­na je i ne odva­ja od dru­ge dje­ce, pri­lič­no je sa­mo­stal­na do­da­je Ra­do­nji­će­va, po­ka­zu­ju­ći nam nje­ne li­kov­ne ra­do­ve. Zvi­je­zde, dje­ca i igra­li­šta je ono što o­ku­pi­ra maštu i do­mi­ni­ra ra­do­vi­ma dje­voj­či­ce.
A.ĆU­KO­VIĆ


Broj za po­moć

Svi lju­di do­bre vo­lje, ko­ji su u mo­guć­no­sti da po­mog­nu po­ro­di­ci Ra­do­njić mo­gu to uči­ni­ti upla­tom sred­sta­va na ži­ro ra­čun broj 510170697421501615 kod Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, na ime Sa­nja Ra­do­njić. Ta­ko­đe, svi po­slo­dav­ci ko­ji bi joj mo­gli po­nu­di­ti po­sao, pr­ven­stve­no u pr­voj smje­ni, zbog dje­ce, mo­gu se ja­vi­ti na­šoj re­dak­ci­ji, ra­di do­bi­ja­nja da­ljeg kon­tak­ta.